logo dizajn

Pojavom E. Maknajta Kaufera(E. McKnight Kauffer) koji odbacuje staro i koga najviše zanima korišćenje fotografije u plakatu. Kaufer je izgradio svoj sopstveni svet plakata. On je otvorio nove vizuelne avenije i pozvao javnost da mu se pridruži. Mora se priznati da, bar u početku, nije bilo mnogo onih koji su hitali da mu se priključe; čuvari javnog ukusa — oni čiji je posao bio da naručuju plakate od umetnika — bili su sumnjičavi. Kaufer je eptimizovao “moderni” stil; britanska javnost, koja je bila naviknuta na Hasolov (Hassall) pristup bila je sumnjičava. Kaufer je za svoje uvođenje u javnost imao da zahvali Frenku Piku (Frank Pick), vizionaru i ljubitelju plakata za Londonsku podzemnu železnicu. Uz pomoć Frenka Pika, a možda upravo zbog njegove pomoći, britanski plakat je dvadesetih i tridesetih godina ovog veka ušao u svoje drugo zlatno doba. Stari majstori, kao što su bili Frenk Njubould (Frank Newbould), Fred Tejlor (Fred Tavlor) i Carls Pierz (Charies Pears), još uvek su vladali. ali su se pojavila nova imena, Ijudi koji možda nisu imali Kauferova gledišta, ali su posedovall kauferski smisao za kritičko posmatranje. Na početku ovog perioda, među njima su se istakli Ešli Hevmden (Ashley Havinden), Pet Kili (Pat Keely), Tom Pervis i Ostin Kuper. Kuper je bio najveći u društvu velikana. Kuperov doprinos se, u perspektivi istorije plakata, može smatrati bliskim samome vrhuncu drugog zlatnog doba. On stoji u visini Kaufera u Londonu kao što Žan Karlu stoji prema Kasandru u Parizu.

Na vrhu liste u Nemačkoj je stajao Ludvig Holvajn. Odmah iza njega bili su ostali značajni autori umetničkog plakata: Lucian Bemhard, Julius Gipkens, Frie Gota (Fritz Gotha) (80), Hans Rozen (Hans Rosen) (87), Engelhart (Engelhardt) i Julius Klinger. Novajlije su bili “Trias” Rolf Frej (Rolf Frey) učpnik Juliusa Klingera, Vili Pecold (Willy Petzold) (124) i Jup Virc (Jupp Wiertz) (70).

U Desauu je Valter Gropius, priklomvši se neodobravanju građana Vajmara. osnovao novu Bauhaus. Odavde je|sve dok nacionalsocijalistička vlada nije zatvorila Bauhaus nastavio da širi svoj uticaj ne samo na grafički dizajn nego i na čitavi spektar umetnosti, arhitekture i industrijskog dizajna. Bauhaus je do zatvaranja već postigla međunarodni uticaj; prinudnom einigraci]om 1933. godine, filozofija Bauhausa se proširuje na ceo svet.
Gropius je stavio tačku na besmislene ukrase; on je zahtevao potpun prekid sa klišeima i nadmenostima iz prošlosti. Vraćajuća se na prve principe, on je podsticao pojednostavljeni pristup rešenju plakata potpunim preispitivanjem prirode njegovih problema. Grafički umetnik, kao arhitekt, urbanista i industrijski dizajner, primio je ovo k znanju. Međutim, Gropiusova revolucija je ostavila džepove otpora, iako je brzo napredovala. U Italiji, na primer, teško su se probijale njegove ideje.

Tokom dvadesetih i tridesetih godina došlo je do povećanog korišćenja plakata u društvene svrhe. Osobito su se u Nemačkoj izražavali društveni i politički pritisci. Nemačka je bila puna apela i protivapela, zahteva i protiv-zahteva.

U Sovjetskoj Rusiji je porasla proizvodnja plakata. Odmah posle mnogobrojnih plakata proizvedenih za vreme revolucije, naišao je još jedan talas plakata. U fino uravnoteženim razmerama, u plakatima su kombinovani apel, uputstvo i kletva.